Sve što treba da znaš o studiranju arhitekture i prijemnom ispitu

Odlučiti se za studije arhitekture je veliki i važan korak. Ako se preispituješ i razmišljaš da li je ovo pravi put za tebe, znaš da nisi jedina. Mnogi koji danas uspešno studiraju arhitekturu ili rade u struci prolazili su kroz slične dileme. Ovaj članak će ti pomoći da sagledaš široku sliku - od prijemnog ispita, preko samog studiranja, pa sve do mogućnosti zaposlenja nakon diplome.

Prijemni ispit - Ključna prekretnica

Prva i često najveća prepreka na putu ka studiranju arhitekture jeste položiti prijemni. Ovaj ispit je poznat po svojoj zahtevnosti i konkurenciji. Tradicionalno se sastojao od testa slobodoručnog crtanja, matematičkog ili prostorno-logičkog testa, a ponekad i testova iz istorije umetnosti i opšte kulture. Međutim, važno je napomenuti da se format prijemnog za arhitekturu može menjati iz godine u godinu. U novije vreme, neki fakulteti su test crtanja zamenili testovima opšte informisanosti i logičkog zaključivanja. Stoga je od suštinske važnosti da se direktno obratiš studentskoj službi željenog fakulteta kako bi dobila najtačnije i najaktuelnije informacije.

Kako se pripremiti za prijemni?

Gotovo svi savetuju da je za uspeh na prijemnom za arhitekturu neophodno pohađanje priprema za prijemni. Ove pripreme obično traju godinu dana, a počinju već u septembru ili oktobru četvrte godine srednje škole. Postoje različite opcije: pripreme koje organizuje sam fakultet, privatni kursevi ili pripreme kod iskusnih profesora koji se specijalizovali za ovaj posao. Cilj ovih priprema za arhitekturu je da te sistemski pripreme za sve delove ispita.

Mnogi koji su uspešno polagali prijemni ističu da je, pored znanja, ključna i savladanost treme. Nažalost, česta je pojava da kandidati koji su se odlično spremili, zbog nervoze na samom ispitu ostvare lošiji rezultat. Stoga je važno tokom pripreme za polaganje prijemnog simulirati uslove ispita i vežbati koncentraciju.

Jedan od bitnih saveta koji se često čuje jeste da treba biti u toku sa onim što se dešava na samom fakultetu. Ponekad studenti koji se spremaju na fakultetu imaju prednost jer su upoznati sa specifičnim pristupom i očekivanjima komisije. Međutim, kvalitetne privatne pripreme, gde se radi u manjim grupama, takođe mogu pružiti odličnu podršku i pažnju.

Da li je potreban talent?

Ovo je jedno od najčešćih pitanja. Nesumnjivo, izvesna doza kreativnosti i "oka" za prostor i proporcije je korisna. Međutim, važnije od urođenog talenta često su upornost, rad i strast prema arhitekturi. Slobodoručno crtanje se može vežbati i unaprediti. Kroz dosledan rad, mnogi kandidati koji nisu imali formalno obrazovanje iz crtanja uspevaju da naprave ogroman napredak i uspešno polože prijemni. Stoga, ako zaista želiš da studiraš arhitekturu, nemoj da te obeshrabruje nedostatak formalne poduke. Sposobnost za shvatanje prostora, logičko razmišljanje i spremnost na učenje su podjednako važni.

Šta očekivati na samim studijama?

Kada uspešno položiš prijemni i upišeš fakultet, otvara se novi, izazovan i veoma ispunjavajućih put. Studiranje arhitekture nije lako, ali oni koji ga vole ističu da nije teško na način na koji su teški neki drugi, tehnicki fakulteti. Glavni izazov nije teoretsko bubanje, već ogroman obim praktičnog rada.

Studije zahtevaju konstantan angažman. Duge su noći provedene u crtanju, izradi maketa, učenju softvera kao što su AutoCAD, 3ds Max, ArchiCAD ili Photoshop. Kolokvijumi i projekti su redovni, a pohađanje predavanja i vežbi je često obavezno. Studije arhitekture nisu samo o lepom dizajnu; one uključuju i ozbiljne tehničke predmete kao što su arhitektonske konstrukcije, mehanika, fizika, statika, a ponekad čak i geodezija. Ovo je inženjerska struka koja zahteva i tehničko znanje i kreativni duh.

Finansijski aspekt takođe treba uzeti u obzir. Samofinansirajući studiji su često skuplji od mnogih drugih fakulteta, a pored školarine, tu su i troškovi materijala za crtanje, štampanje velikih plakata i izrade maketa, što može predstavljati značajan teret za budžet.

Kakve su perspektive posle diplome?

Ovo je verovatno najosetljivije pitanje. Realnost je da je tržište rada za arhitekte u nekim zemljama regiona, poput Srbije, veoma zahtevno. Početne plate mogu biti niske, a pronalaženje prvog posla može potrajati. Mnogi diplomirani arhitekti se suočavaju sa izazovom nedovoljno cenjenja struke i konkurencijom. Česta je pojava da se posao pronalazi preko preporuke ili veze.

Međutim, perspektiva nije crna. Postoje i pozitivna iskustva. Oni koji su uporni, koji kontinuirano unapređuju svoje veštine, grade portfolio i pokažu posvećenost, na kraju uspevaju da pronadu dobar posao. Jedna od često pominjanih opcija je traženje posla u inostranstvu, gde su plate i uslovi rada često znatno bolji. Zemlje poput Austrije, Nemačke ili skandinavskih zemalja imaju veću potražnju za kvalifikovanim arhitektama.

Pored rada u arhitektonskom birou, arhitekti mogu da se opredele za specijalizacije kao što je enterijer, urbanizam, ili pak da krenu putem preduzetništva i osnivanja vlastite firme. Bitno je napomenuti da sam fakultet neće te naučiti svemu, te je važno tokom studija tragati za dodatnim praksama, radionicama i volontiranjem kako bi se steklo široko znanje i kontakti.

Završne misli

Odlučiti se za studiranje arhitekture znači opredeliti se za put pun izazova, ali i ogromnog ličnog i kreativnog zadovoljstva. Apsolutno je ključno da to zaista želiš i da si spremna na mnogo rada, odricanja i istrajnosti. Ako imaš ljubav prema stvaranju, prema prostoru i obliku, i ako si spremna da se potrudiš kako bi se što bolje pripremila za prijemni, onda je ovo put koji vredi krenuti. Sreća zaista prati hrabre.

Bez obzira na sve prepreke, oni koji istinski vole arhitekturu i koji su spremni da se bore za svoj san, retko kada se kaju što su odabrali ovu divnu, kompleksnu i fascinantnu struku.