Stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu (BZNR): Vaš put ka perspektivnoj karijeri

Ako razmišljate o karijeri u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, verovatno ste se već susreli sa pitanjima, nedoumicama i različitim, ponekad i kontradiktornim, informacijama. Da li je stručni ispit za BZNR težak? Da li ima posla? Ko može da polaže? Ova tema je dugo bila predmet živih rasprava na forumima, a mi ćemo pokušati da vam pružimo što jasniju i celovitiju sliku, na osnovu iskustava brojnih kandidata.

Zašto je bezbednost i zdravlje na radu postalo tako traženo zanimanje?

Oblast bezbednosti i zdravlja na radu decenijama je bila na margini pažnje u našoj zemlji. Međutim, poslednjih godina, sve veća svest o važnosti zaštite radnika, kao i usaglašavanje našeg zakonodavstva sa evropskim standardima, učinili su ovo zanimanje izuzetno perspektivnim i traženim. Raste broj firmi koje su u obavezi da angažuju lice za bezbednost i zdravlje na radu, bilo kao sopstvenog zaposlenog, bilo putem specijalizovanih agencija. To otvara vrata i za one sa srednjom školom koji polože stručni ispit, i za visokoobrazovane kadrove.

Ko može da polaže stručni ispit za BZNR?

Ovo je možda najčešće pitanje, a odgovor je podlegao promenama. Prema važećim propisima, stručni ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu može da polaže svako ko ispuni uslove iz Pravilnika. U praksi, to znači da nije obavezno visoko obrazovanje iz te oblasti. Ispit su uspešno polagali ljudi sa srednjom medicinskom školom, tehničkom, ekonomskom, pa čak i gimnazijom. Međutim, važno je napomenuti da se u novijim diskusijama spominju izmene zakona koje bi mogle ograničiti polaganje isključivo na lica sa odgovarajućim visokoškolskim obrazovanjem (tehničko-tehnološkim, mašinskim, elektro, medicinskim), tako da je preporuka da se pre polaganja proveri aktuelna situacija u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.

Postoji i drugi, napredniji ispit - ispit za odgovorno lice (za pregled opreme, ispitivanje uslova radne okoline). Za njega su često neophodni određeni bodovi sa fakulteta (ESPB). Ova dva ispita su odvojena i ne moraju se polagati istovremeno.

Kako izgleda sam ispit? Korak po korak

Ispit je kompleksan i zahteva temeljnu pripremu. Organizuje se vikendom u prostorijama Ministarstva (ranije na Terazijama), a traje ceo dan. Prosečno prolazi oko trećina prijavljenih kandidata, što govori o njegovoj ozbiljnosti.

1. Prvi deo: Međunarodni propisi i Zakon o BZNR

Ulazite u kancelariju u grupi od tri kandidata. Izvlačite papirić sa tri pitanja. Ispitivac je obično korektan. Pitanja se odnose na:

• Konvencije Medunarodne organizacije rada (npr. Konvencija br. 155, 161, 148, 81).
• Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (definicije: poslodavac, zaposleni, licenca, obaveze).
• Ugovore o osnivanju Evropske unije (Rim, Mastriht, Lisabon).

Ovaj deo se smije lakšim, ali zahteva da znate konkretne odgovore, a ne samo opšte fraze.

2. Drugi deo: Radno pravo, PIO i zdravstveno osiguranje

Sličan postupak, druga kancelarija. Pitanja obuhvataju:

• Zakon o radu (ugovor o radu, radno vreme, godišnji odmor, otkaz).
• Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju (povreda na radu, profesionalna oboljenja).
• Zakon o zdravstvenoj zaštiti (prava osiguranika).

3. Pismeni deo: Izrada akta o proceni rizika

Nakon uspešno položenih prva dva dela, dobijate zadatak za pismeni deo. Komisija vam dodeljuje jedno radno mesto (npr. automehaničar, vodoinstalater, tkač, ribar, radnik na visini). Imate dva sata da napišete akt o proceni rizika za to mesto. Ključna promena u novije vreme je što nije dozvoljeno korišćenje literature, osim eventualno unapred pripremljene liste opasnosti i štetnosti i opisa metode procene koju koristite (npr. Kinney matrica 5x5). Morate znati opis tehnološkog procesa, identifikovati opasnosti, procentiti rizik i predložiti mere zaštite. Ovo je deo gde mnogi kandidati ostanu bez vremena ili ne znaju detalje o dodeljenom zanimanju.

4. Treći deo: Odbrana akta o proceni rizika i pravilnik o proceni rizika

Ulazite sami kod ispitivača koji gleda vaš pismeni rad. Uglavnom brzo pregleda da li ste ispoštovali sve elemente akta i da li ste došli do zaključka da li je radno mesto sa povećanim rizikom. Zatim izvlačite pitanja iz Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu. Ovo je kritičan deo. Morate detaljno znati ceo pravilnik: ko pokreće postupak, ko je odgovoran, šta sve akt mora da sadrži, hijerarhiju mera prevencije.

5. Četvrti deo: Posebni pravilnici (najteži deo)

Poslednja prepreka. Ulazite sami kod drugog ispitivača (često je to direktorka Uprave ili njen zamjenik). Izvlačite tri pitanja iz različitih posebnih pravilnika. Ovo je deo gande kandidati najčešće padaju. Ispitivaci traže veoma konkretne odgovore, brojke, nabrajanja. Nije dovoljno reći "nešto o buci", morate znati graničnu i akcionu vrednost, mere zaštite. Pitanja mogu biti iz bilo kog pravilnika na listi, a posebnu pažnju treba obratiti na:

• Pravilnik o bezbednosti mašina (zahtevi za projektovanje, tehnička dokumentacija).
• Pravilnik o električnoj energiji.
• Pravilnici iz gradjevinarstva (uređenje gradilišta, rad na visini, iskopa).
• Pravilnik o buci, vibraciji, mikroklimi.
• Pravilnik o prvoj pomoći.
• Pravilnik o ličnim zaštitnim sredstvima.

Ispitivač može, ako vidi da znate, da vam pomogne ili postavi podpitanje. Ali ako ne znate osnovne stvari, teško da će proći.

Kako se pripremiti? Saveti iz prve ruke

1. Krenuti na vreme. Za ozbiljnu pripremu potrebna su minimalno 2-3 meseca redovnog učenja. Ispit se ne može spremiti za nedelju dana.
2. Nabaviti dobru literaturu. Osnova su zvanični zakoni i pravilnici (možete ih skinuti sa sajta Ministarstva). Pored toga, na internetu postoje prodavci skripti koje sređuju gradivo. Izaberite onog koji redovno ažurira materijal prema izmenama propisa. Skripta je dobra polazna osnova, ali nije dovoljna. Morate pročitati i same pravilnike da biste razumeli kontekst.
3. Poći na konsultacije ili pripremnu nastavu. Postoje kurseri (npr. Tehpro, ili pojedini raniji članovi komisije) koji organizuju pripremnu nastavu. Ona može biti od velike pomoći da se razjasne nejasnoće, čuju iskustva i vidí forma ispita. Međutim, ni ona ne garantuje prolaz ako se ne uči ozbiljno.
4. Otići da slušaš polaganje. Pre nego što sami izađete, veoma je korisno otići vikendom na adresu polaganja i u hodniku slušati pitanja koja izlaze kandidatima. To vam daje realnu sliku o tome šta da očekujete.
5. Vežbati pisanje procene rizika. Uzmi nekoliko različitih radnih mesta (viljuškarista, lekar, administrativni radnik) i napiši za njih akt procene rizika po nekoj od poznatih metoda (Kinney, matrica 5x5). Nauči "napamet" strukturu akta.
6. Fokus na detalje u pravilnicima. Uči brojke, granične vrednosti, rokove, obavezne elemente (šta mora da stoji u prijavi gradilišta, šta mora da ima prostorija za prvu pomoć).
7. Ne paničiti. Ispitivaci nisu neprijatelji. Ako vide da ste se trudili i da znate suštinu, spremni su da pomognu ako zapnete. Ključno je pokazati da razumete materiju.

Ima li posla i kakve su plate?

Kao lice za bezbednost i zdravlje na radu možete raditi u nekoliko sektora:

• U jednoj firmi (referent/inženjer BZNR): Ovo je najčešći put. Firma vas angažuje da brinete o svim poslovima BZNR za nju. Plate ovde variraju ogromno, od minimalca u manjim firmama do 1000+ evra u većim preduzećima i multinacionalnim kompanijama. Zavisi od iskustva, odgovornosti i regiona.
• U agenciji za BZNR: Agencije pružaju usluge više firmama. Ovde je često potreban fakultet (za licencu agencije), a posao može biti dinamičan i zahtevan (obilazak različitih objekata, puno terenskog rada). Plate mogu biti dobre, posebno ako imate i ispit za odgovorno lice.
• Kao konsultant (fizičko lice): Možete samostalno davati usluge manjim firmama koje nemaju puno radno vreme za angažovanje lica.

Generalno, tržište je u usponu. Sve je više firmi koje shvataju obaveze ozbiljno, a broj kvalifikovanih ljudi je još uvek relativno mali. Strani investitori i zahtevi za izvoz proizvoda nameću potrebu za kvalitetnim sistemom BZNR. To čini ovu profesiju perspektivnom i stabilnom dugoročno.

Česte nedoumice i pitanja (FAQ)

Da li je težak ispit? Da, zahteva ozbiljan angažman. Nije nemoguć, ali nije ni "laka zarada". Treba ga shvatiti kao ozbiljan profesionalni kvalifikacioni ispit.

Da li mogu da radim samo sa položenim ispitom, a bez fakulteta? Trenutno - da, u jednoj firmi. Za rad u agenciji i za napredne poslove često se traži visoko obrazovanje. Novi zakon bi mogao da ograniči i rad u firmi samo na visokoobrazovane.

Koliko košta polaganje? Cena se redovno ažurira. Proverite na sajtu Uprave. Uplaćuje se preko uplatnice u banci, a prijava se šalje poštom.

Kako se prijaviti? Popunite obrazac sa sajta Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, priložite dokaz o uplati i pošaljete na adresu Uprave. Oni će vas pozvati pismom na kućnu adresu 10-15 dana pre polaganja.

Šta ako padnem? Možete ponovo da polažete. Mnogi kandidati polažu po drugi, treći put. Važno je da analizirate gde ste pogrešili i da tu oblast bolje spremite.

Zaključak: Vredi li uložiti trud