Mljet i Lastovo: Nezaboravno Jedrenje Jadranom

Zamislite da držite kartu za nacionalni park Mljet. Ona nije samo komad papira, već obećanje. Obećanje avanture, istraživanja i ponovnog susreta sa prirodom koja oduzima dah. Čuva se ne zbog štednje, već kao podsetnik da se u roku od godinu dana morate vratiti, ponovo ga oploviti, videti kako izgleda obala sa druge strane i posvetiti mu malo više vremena. Ovaj osećaj je srž jedrenja - sloboda, istraživanje i duboka poverenost u more.

Prvi Koraci: Prilaz Ostrvu Svete Marije

Vožnja brodićem prema ostrvu Svete Marije na Mljetu traje tek desetak minuta, ali svaki trenutak je ispunjen iščekivanjem. Već pri ulasku u barku nastaje prijateljska "trka" - svi žele da nađu dobro mesto sa kojeg će im se pružiti nesmetan pogled na prelepe vidike. Dok su neki putnici požurili u kabinu da zauzmu udobne stolice, propustili su fantastičan prikaz sa desne strane: niz očaravajućih vila smeštenih uz obalu, koja nije previše načičkana kućama, što joj daje autentičan šarm.

Sa leve strane, u daljini, nalazi se malo veće mesto, dobro povezano autobuskom linijom koja spaja Veliko jezero sa morem. Ova jedinstvena kombinacija poluslanog jezera i slanog mora, okruženog bujnom vegetacijom i mnoštvom drveća, daje poseban šmek celom tom delu ostrva. Kada se, gledajući iz pravca prilaza, već nazire ostrvce u jezeru i Sveta Marija, postaje jasno zašto je Mljet posebno mesto.

Nacionalni Park Mljet: Prirodni Biser

Mljet je poznat po svojim jezerima koja su nastala pre više od 10 000 godina, nakon ledenog doba. Ova činjenica govori o dubokoj istoriji koju ovo ostrvo nosi. Posetioci obično vide dva glavna jezera, Veliko i Malo, kao i prelepi deo gde se reka iz Velikog jezera uliva u more. Zabranjen je ribolov u jezerima, a voda je toliko čista i bogata životom da se čini da male ribice možete uhvatiti rukom.

Uprava parka je izuzetno uredila sve staze oko oba jezera. Svuda postoje jasne oznake kako za bicikliste, tako i za planinare i hikere. Opremljenost vatrogasnom opremom je na visokom nivou, što i ne čudi s obzirom na važnost očuvanja ovog prirodnog blaga. Organizovan je i prevoz autobusom za one koji ne žele da pešače, iako je prava šteta propustiti priliku da se uživa u mirisima šume i zelenila tokom šetnje.

Ostrvce Sveta Marija: Srednjovekovni Samostan

Pristajanje na malo ostrvo Sveta Marija, smešteno u sred Velikog jezera, predstavlja vrhunac posete Mljetu. Tu se nalazi crkva iz 12. veka, koja je postala simbol ostrva. Crkva Svete Marije i deo samostanskog prizemlja potiču iz tog perioda, dok su sprat i predvorje dograđeni tokom 13. i 14. veka. Zvonik je, zbog čestih gusarskih napada, pretvoren u obrambenu kulu. Stara srednjovekovna kula u jugoistočnom uglu samostana je takođe nadograđena, a svaki monah je dobio svoju ćeliju. Na zapadnoj strani, okrenutoj prema moru, sagrađena je velika terasa, dajući samostanu izgled letnjeg renesansnog dvorca.

Istorija samostana je burna. Napoleonova okupacijska vlast je 1808. godine ukinula sve benediktinske samostane na području tada već ukinute Dubrovačke republike. Imovina je potom prelazila iz ruku u ruke - na redovnike, isusovce, da bi konačno 1872. godine bila predata državi. Nakon prevrata 1918. godine, došlo je do raspada i pljačke, a za vreme Jugoslavije, 1949. godine, imovina je nacionalizovana i predata Jugoslovenskoj akademiji nauka. Godine 1959. narodni odbor Mljeta je preuzeo samostan i pretvorio ga u hotel. Nažalost, kroz istoriju je više rušeno i kradeno nego što je ulagano u ovaj dragulj.

Legenda o Odiseju i Kalipsi

Arkadijska lepota ostrva Mljet bila je poznata još u antici. Po mnogima najlepše ostrvo na Mediteranu, opisao ga je Homer u svom epskom delu Odiseja. Prema Homeru, Odisej, mitski kralj Itake, na povratku iz Trojanskog rata doživeo je brodolom na hridi blizu ostrva Ogigije. Napola mrtav, doplivao je do pećine gde je pao u ruke otočkoj nimfi Kalipsi, kćeri Atlasovoj.

Iako ne postoje materijalni dokazi o postojanju Odiseja ili Kalipse, legenda je duboko utkana u identitet ostrva. Odisejeva pećina, kako je danas nazivaju, nalazi se ispod Babinog polja i ima dva ulaza - sa mora i sa kopna. Duboka je oko tridesetak metara, a ribari iz Babinog polja je i danas koriste kao sklonište svojih čamaca od otvorenog mora. Prema legendi, Odisej je u ovoj pećini pronašao utočište i proveo punih sedam godina, očaran lepotom ostrva i zaljubljen u nimfu Kalipsu, pre nego što je, na insistiranje bogova, konačno pušten da se vrati kući.

Jedrenje ka Lastovu: Susret sa Divljinom

Nakon nezaboravnog boravka na Mljetu, putovanje se nastavlja prema otvorenom moru. Sunce, povoljan vetar i miris soli u vazduhu - savršena je kombinacija za jedrenje. Gašenje motora, razvijanje jedara i prepuštanje snazi vetra predstavlja čistu slobodu. Praksa upravljanja jedrima je veština koja zahteva pažnju i strpljenje. Povlačenje pravog kanapa, podizanje i spuštanje jedara postaje ritam koji povezuje posadu sa morem.

Ploveći prema Lastovu, sa leve strane se mogu videti tri ostrvca u liniji, poznata kao Tri Sestrice. Njihov prolaz označava da ste na pravom putu. Lastovo je okruženo arhipelagom od 46 ostrvaca, a prva na koja se naiđe su Lastovnjaci. Sa jedrilice se pruža pogled na njihov divlji, nenaseljeni izgled, prekriven zelenilom, što obećava avanturu koja predstoji.

Lastovo: Ostrvo Park Prirode

Lastovo, proglašeno parkom prirode, nije nacionalni park poput Mljeta, ali njegova prirodna lepota i očuvanost su podjednako impresivni. Najlakši način da se dođe do Lastova je kombinacijom automobila i trajekta iz pravca Prapratna na Pelješcu. Put trajekta traje oko 45 minuta, a tokom letnje sezone linije su učestale.

Lastovo se odlikuje svojom pošumljenošću. Guste borove šume, mešovite sa hrastom crnikom, pokrivaju veći deo ostrva, posebno njegov zapadni deo. Za razliku od drugih ostrva, Lastovo nije podleglo masovnom turizmu. Na ostrvu postoji samo jedan hotel, a smeštaj se nudi i u manjim kampovima i privatnim smeštajima, što mu daje osećaj autentičnosti i mira.

Zaklopatica i Konoba Triton: Raj za Gourmande

Jedan od najlepših doživljaja na Lastovu je poseta uvali Zaklopatica i čuvenoj Konobi Triton. Ova mala uvala, sa svojim uskim prolazom, pruža sigurno pristanište za jedrilice. Večera u Konobi Triton je gastronomsko iskustvo koje se pamti. Specijaliteti od svežih morskih plodova, poput srdele u domaćem maslinovom ulju, kozica, ili riblje juhe, pripremljeni su po tradicionalnim receptima. Jelo od škarpine ili orade, uz domaće belo vino, čini savršenu večeru uz pogled na zvezdano nebo i svetlucavu morsku površinu.

Ambijent je opušten i prijatan. Dok se sunce polako spušta, terasa restorana postaje mesto gde se putnici okupljaju, dele priče i uživaju u mirisu borovine i mora. Ovo je mesto gde se vreme zaustavlja i gde se stvaraju nezaboravni uspomeni.

Šta Poneti na Jedrenje? Praktični Saveti

Priprema za putovanje jedrilicom zahteva pažnju. Odeća treba da bude lagana, ali funkcionalna. Obavezno je poneti nepromočivu jaknu ili kaput, jer vetrovi na otvorenom moru mogu da budu iznenadno hladni, čak i u julu. Patike sa dobrom gumom su neophodne za stabilnost na palubi, dok su japanke ili sandale prikladne za kratke izlete na obalu. Na brodu se obično hoda boso, što je deo autentičnog iskustva.

Krema za sunčanje, naočare za sunce i šešir su apsolutna must-have oprema. Takođe, preporučuje se da ponesete tablete protiv morske bolesti, naročito ako ste prvi put na jedrenju. Iako se telo brzo navikne na ljuljanje, uvek je bolje biti spreman.

Zaključak: Poziv na Avanturu

Jedrenje Jadranom, od čarobnog Mljeta do divljeg Lastova, predstavlja više od običnog odmora. To je putovanje u prirodu, istoriju i samog sebe. Osećaj slobode kada vetar napinje jedra, miris soli u vazduhu, toplina sunca na koži i prijateljski razgovori u kabini - sve to čini jedinstvenu sponu između čoveka i mora.

Bilo da ste iskusan moreplovac ili prvi put razmišljate o jedrenju, Jadran nudi nešto za svakoga. Nacionalni park Mljet sa svojim jezerima i istorijom, i Lastovo sa svojom netaknutom prirodom i autentičnošću, čekaju da ih otkrijete. Spakujte torbu, pozovite prijatelje i krenite u avanturu koja će vam promeniti pogled na more. More vas zove.