Hrononutricija: Revolucionarni pristup ishrani koji menja sve što ste znali o mršavljenju

U potrazi za savršenom linijom i zdravijim načinom života, često se susrećemo sa bezbroj dijeta koje obećavaju brze rezultate, ali retko koja isporučuje dugoročno rešenje. Upravo u tom haosu nutritivnih preporuka, pojavljuje se hrononutricija - medicinska disciplina koja ne ograničava količinu hrane, već nas uči kada je jesti. Ova metoda ne zahteva brojanje kalorija, gladovanje ili odricanje od omiljenih jela. Njena suština leži u sinhronizaciji našeg unutrašnjeg sata sa unosom hrane, što vodi ne samo gubitku viška kilograma već i poboljšanju opšteg zdravstvenog stanja.

Šta je hrononutricija i kako funkcioniše?

Hrononutricija je grana medicine koja se bavi dijetetikom i individualnim režimom ishrane, zasnovanim na zakonitostima prirodnih ritmova lučenja hormona i enzima u našem telu. Polazište ove discipline je činjenica da svaki čovek ima jedinstven genetski zapis prema kojem se odvijaju sve fiziološke funkcije i koriste namirnice za dobijanje energije. Naš metabolizam je određen dnevnim ritmom - izlaskom sunca, podnevom, poslepodnevom, zalaskom sunca i noću. Apsolutno nije isto da li ćemo odredjenu vrstu hrane pojesti u podne ili uveče.

Ako uzimamo namirnice u vreme kada im "nije vreme", zbunjujemo naše žlezde i tražimo od njih da se aktiviraju u periodu kada se one prirodno odmaraju. Posledica ovakvog ponašanja je poremećaj metabolizma koji vodi u hronične bolesti i gojaznost, kako opštu tako i parcijalnu, odnosno taloženje masnih naslaga u određenim delovima tela. Cilj hrononutricije je upravo sprečavanje ovih procesa kroz pravilno vremensko planiranje obroka.

Zlatna pravila hrononutricije

Za uspešnu primenu hrononutricije, neophodno je pridržavati se nekoliko ključnih principa:

Između svakog obroka trebalo bi da prođe najmanje tri, a idealno je četiri sata. Obavezno je jesti samo određenu vrstu namirnica u određeno vreme u toku dana. Zabranjen je unos svih pića koja sadrže veštačke zaslađivače jer i oni izazivaju povećano lučenje insulina. Proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom obroku, bilo da je ručak ili večera u pitanju. Vreme kada je ova kombinacija jedino moguća, čak i poželjna, jeste jutro. Tada je aktivnost enzima veoma značajna i jedino ujutro ne postoji kompeticija tih enzima u varenju. Zabranjene su sve vrste grickalica između obroka. Slatkiši se ne smeju jesti uveče. Hleb, testenine i skrobna povrća poput krompira jedu se najkasnije do 15 časova. Slatko mleko nije hrana koja se lako vari i hrononutricija ga u potpunosti zabranjuje. Kiselo mleko i sir su dozvoljeni izvori proteina.

Dorucak: Kraljevski obrok koji pokreće metabolizam

U hrononutritivnom režimu nema ograničenja u količini namirnica, slatkiša ili masnoća. Ne postoji brojanje kalorija i nema spiskova recepata po danima. Međutim, izostavljanje doručka je najteži mogući prekršaj u ishrani. Jedino jutarnje uzimanje namirnica aktivira masne ćelije da ispuštaju iz skladišta masti. Ako preskačemo doručak, umesto da se isprazne, rezerve se pune.

Idealni hronodoručak trebalo bi da sadrži masti, belančevine i sporo resorbujuće ugljene hidrate iz žitarica, jer je naš organizam prilagođen da samo ujutro može dobro da vari i iskoristi te kombinacije. Ujutro se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri, neophodan za sintezu hormona i mnoge druge funkcije. Za doručak se ne uzimaju prosti šećeri, med, običan šećer, voće ili desert. Nikad uz doručak!

Primeri dobrih hronodoručka uključuju: tost sa šunkom i sirom uz kiselo mleko, jaja sa belancima i povrćem, pa čak i burek (povremeno) uz kiselo mleko. Ključno je da se doručkom unesu kvalitetni proteini i ugljeni hidrati koji će obezbediti energiju za ceo dan.

Ručak: Vreme za punjenje baterija

Ručak je takozvano "punjenje baterija". Taj obrok ne bi trebalo preskakati jer se često dešava da se izostavljen obrok uveče nadoknadi povećanim unosom hrane. Za ručak treba uzimati belančevine životinjskog ili biljnog porekla, povrće kao izvor sporih šećera i vlakana, i nikad - baš nikad - ne pojesti desert odmah posle obroka.

Meso je moguće zameniti proteinima iz biljaka: pasulj, soja, grašak. U pogrešne kombinacije ubrajaju se mnoga ukusna jela koja se često prave: šnicla s krompirom, meso i hleb, meso i testenina, lazanje, špagete s mesom, musaka od krompira. Osobe obolele od raka debelog creva često navode da su uzimale meso s hlebom ili krompirom, kao i meso u kombinaciji sa testeninama. Belančevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one u mesu ne idu zajedno. Testenina i slatkiši takođe nisu dobra kombinacija.

Povrće je zdravo, ali treba voditi računa da se kuvanjem menja slatki glikemijski indeks i da povrće dobija osobine običnog šećera. Unosom kuvane šargarepe ili celera, na primer, podiže se nivo šećera u krvi, a time i nivo insulina. Povrće je idealno jesti sveže, dok se drugo treba samo kratko kuvati na pari.

Užina: Trenutak za slatkiš ili voće

Slatkiše i voće treba konzumirati između glavnih obroka, a ne odmah posle njih. Idealno vreme za užinu je između 16 i 18 časova. Jedna čaša crvenog vina je idealna za varenje ukoliko nam obrok nije sačinjen od ugljenih hidrata. Eventualno se može konzumirati jedna vrsta voća sat vremena nakon obroka, ali samo kad je telesna težina idealna.

Ovo je vreme kada organizam najbolje može da metabolise šećere iz voća i slatkiša bez rizika od njihovog taloženja u obliku masnih naslaga. Ipak, treba biti oprezan sa količinama, naročito u početnim nedeljama hronorežima, dok se metabolizam ne stabilizuje.

Večera: Prebacivanje na racionalniji biološki model

Nikada uveče se ne smemo prejedati. Uveče se moramo prebaciti na racionalniji biološki model jer je to vreme kad telo prirodno skladišti mast. Već u sumrak, ćelije su zamorene i "lenje", kortizon (hormon budnosti) se mnogo manje luči i počinje da se proizvodi hormon sna. Po liniji manjeg otpora, ćelije žude za brzim šećerom da bi ga što lakše i s manje napora uskladištile.

Idealna hrana za večeru je izbor lakih proteina i salate, kao i povrća koje je izvor vlakana. To je vreme za unos vlakana koji će nas zasititi u toku čitave noći i polinezasićenih masnih kiselina. Masne ribe kao što su skuša, losos, som su odličan izbor. Drugi isto tako dobar izbor za večeru je grilovana piletina, ćuretina, teletina, tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) i mladi sir sa izborom od dve ili više svežih salata začinjenih balzamikom i hladno ceđenim uljima.

Vreme između večere i odlaska na spavanje ne treba da bude kraće od dva sata da bi hrononutritivni režim dao najbolje rezultate.

Hrononutricija i tretmani za uklanjanje masnih naslaga

Dok hrononutricija pruža izuzetno efikasan način za regulisanje težine i sprečavanje stvaranja masnih naslaga, postoje i drugi tretmani koji mogu pomoći u borbi protiv celulita i lokalizovanih masnih depozita. Među njima se ističu različite vrste anticelulit masaža koje stimulišu cirkulaciju i razbijaju masne ćelije. Anti celulit masaža, anti celulit masaže i anti celulit masaži predstavljaju popularne estetske procedure koje doprinose poboljšanju izgleda kože.

Za ozbiljnije slučajeve, medicinske procedure poput liposukcije (liposukciji, liposukcijom) omogućavaju direktno uklanjanje masnih naslaga. Lipoliza (lipolize, lipolizi) je drugi pristup koji podrazumeva razgradnju masti, dok lipotransfer podrazumeva premeštanje vlastitog masnog tkiva u druge delove tela. U najtežim slučajevima, može se razmotriti i dermolipektomija - hirurška procedura za uklanjanje masnih naslaga i viška kože.

Iako su ovi tretmani efikasni, najbolji rezultati se postižu kada se kombinuju sa pravilnom ishranom, poput one koju nudi hrononutricija. Cilj je uvek isti: ukloniti masne naslage i postići skladnu figuru na zdrav način.

Iskustva korisnika sa hrononutricijom

Brojna iskustva ljudi koji su probali hrononutriciju govore u prilog ovoj metodi. Jedna od korisnica navodi: "Posle mora dijeta i kojekakvih tableta za mršavljenje, ovaj način ishrane mi je doneo telo kakvo sam oduvek želela - bez gladovanja i prevelikog odricanja. Naučiš da jedeš da bi živeo, a ne živiš da bi jeo."

Druga korisnica ističe: "Rekla bih da ovo i nije dijeta, više zvuči kao pravilna kombinacija hrane." Mnogi naglašavaju da se kod njih primećuje gubitak od "1kg nedeljno minimum", a neki su uspeli da skinu i do 9kg za nekoliko nedelja.

Tipičan komentar je: "Dobila sam ovu dijetu od jedne žene koja je vidno smršala zahvaljujući ovoj dijeti. Kaže da uopšte nije naporna, ne gladuješ, sve je dozvoljeno samo treba pratiti sta sa cime jedeš i u koje doba dana. Jako malo odricanja a dobri rezultati."

Zaključak: Promena lifestyle-a, ne privremena dijeta

Hrononutricija predstavlja više od obične dijete. To je celovit pristup ishrani koji poštuje prirodne ritmove našeg tela. Omogućava nam da jedemo sve što volimo, ali u pravo vreme i pravilno kombinovano. Kroz primenu njenih principa, ne samo da ćemo postići željenu težinu, već ćemo i unaprediti svoje opšte zdravstveno stanje, regulisati vrednosti šećera i holesterola u krvi, i sprečiti nastanak mnogih bolesti.

Ključ uspeha leži u strpljenju i doslednosti. Organizmu je potrebno vreme da se prilagodi novom režimu, a rezultati će sigurno doći. Kao što jedna od korisnica kaže: "Ovo nije dijeta, ovo je način da se jednom za svagda promeni svoj način ishrane i počne da se hrani zdravo." Upravo to je suština hrononutricije - trajna promena lifestyle-a koja vodi ka boljem i zdravijem životu.