Da li promeniti prezime udajom? Sve što treba da znate

Odluka da li promeniti, zadržati ili dodati prezime prilikom udaje jedna je od onih koja može izazvati iznenađujuće snažne emocije i brojne nedoumice. Iako na prvi pogled deluje kao formalnost, ova odluka dotiče teme identiteta, tradicije, praktičnosti i ličnih vrednosti. Razgovori na forumima i u širem društvu često otkrivaju koliko je ovo pitanje i dalje živo i koliko različitih perspektiva postoji. Ovaj članak nastoji da vam pruži sveobuhvatan uvid u sve aspekte ove odluke, kako biste mogli da donesete onu koja najbolje odgovara vama.

Emotivna strana medalje: Prezime kao deo identiteta

Za mnoge žene, devojačko prezime je mnogo više od niza slova na ličnoj karti. Ono je deo lične istorije i identiteta. "Moje prezime je deo mene i svega što sam postigla pre braka", kaže jedna od sagovornica. Osećaj povezanosti sa porodicom porekla, posebno ako je prezime retko ili specifično, može biti jak razlog za zadržavanje. Neke žene ističu da bi promena prezimena delovala kao odricanje dela sebe, dela koji je bio tu celog života.

Sa druge strane, za neke je uzimanje suprugovog prezimena simboličan čin stvaranja nove zajednice. "Nekako mi je romantično da se svi u porodici isto prezivamo", izjavljuje druga učesnica razgovora. Ovaj gest može predstavljati želju za pripadnošću i vizuelnim, ali i emotivnim jedinstvom nove porodice. Ponekad, kao u slučajevima gde suprug nema muško potomstvo, žena može osećati želju da "nastavi lozu" svog oca zadržavanjem prezimena, iako se biološki geni i dalje prenose.

Važno je naglasiti da prezime ne definiše u potpunosti nečiji identitet. Kao što jedna sagovornica primećuje: "Ja sam ja, kako god da se zovem i prezivam. Naša dela, a ne imena, najbolje govore o nama." Ipak, emocionalna privrženost svakako igra veliku ulogu u donošenju ove odluke.

Praktičnost vs. Birokratija: Šta kažu iskustva?

Ovo je verovatno najčešće polje borbe kada je reč o promeni prezimena. Postoje dva glavna tabora: oni koji tvrde da je to bezbolna procedura i oni koji upozoravaju na moguće birokratske pakao.

"Nisam imala nikakvih problema"

Brojne žene dele pozitivna iskustva. "Promenila sam prezime i nikakve komplikacije nisam imala nigde, ni što se diplome tiče, niti bankovnog računa", izveštava jedna od njih. Procedure su im bile jasne: promena lične karte, vozačke dozvole, pasoša, a zatim obilazak banke, telefonskog operatera i slično. Za dokumenta koja se ne menjaju (diplome, vlasnički listovi, sertifikati steknuti pre braka) dovoljan je izvod iz matične knjige rođenih sa napomenom o promeni prezimena ili venčani list kako bi se dokazala veza između dva imena. "Kad konkuršeš za posao, priložiš i izvod iz matične knjige rodjenih na kome je upisano i tvoje devojacko prezime i u napomeni da si promenila prezime", savetuje neko iskusan.

"Pripremite se za glavobolje"

Sa druge strane, mnoge žene ističu da se administrativni sistem u Srbiji često loše nosi sa bilo kakvim odstupanjem od norme. Najviše problema pominje se u kontekstu putovanja sa decom čije se prezime razlikuje od majčinog. "Kad dođeš, lupam, na granični prelaz pa ti brkati policajac zatraži kojekakve saglasnosti... jer ćim ne nosiš muževo prezime, nisi dobra supruga, a možda i bežiš sa detetom", opisuje jedno iskustvo. Iako bi venčani list trebalo da reši ovaj problem, navodno se dešava da službenici traže dodatna objašnjenja.

Problemi se mogu javiti i u domaćoj birokratiji: pri prijavi deteta, u socijalnoj službi, u bankama. "Prisustvovala sam sceni gde je žena pukla od muke koliko su joj zakomplikovali da promeni ime na bankovnom računu", svedoči jedna osoba. Ključni faktor čini se da nije samo promena prezimena, već i svesnost i spremnost pojedinačnog službenika da se nosi sa situacijom. Neki savetuju da je "linija manjeg otpora" jednostavno uzeti muževo prezime kako bi se izbegle potencijalne neprijatnosti, dok se drugi žestoko protive takvom pristupu, smatrajući da je to popuštanje zastarelim shvatanjima.

Važno je napomenuti da zadržavanje svog prezimena uopšte ne mora da košta ništa dodatno, osim eventualno vremena za objašnjavanje. Nema posebnih taksi ili procedura samo zato što se prezime nije promenilo.

Kompromisna rešenja: Dva prezimena

Dodavanje suprugovog prezimena svom devojačkom čini se kao popularan kompromis koji rešava nekoliko dilema odjednom. Žena ne odriče svog identiteta, ali istovremeno vizuelno prikazuje pripadnost novoj porodici. "Osećam se najkompletnije sa dva prezimena", kaže jedna sagovornica.

Međutim, i ovde postoje izazovi. Neki smatraju da je potpisivanje sa dva prezimena nepraktično i dugotrajno. Drugi ističu da službeni sistemi često ne prikazuju oba prezimena kako treba, izostavljajući jedno ili grešeći u redosledu. Ipak, većina koja je izabrala ovu opciju tvrdi da se brzo navikne i da administrativni problemi nisu češći nego sa bilo kojom drugom varijantom.

Zanimljivo je da se u nekim zemljama, poput Španije, nositi dva prezimena (očevo i majčino) je standardna praksa već decenijama, što pokazuje da je ovakav sistem potpuno izvodljiv uz dobro podešenu administraciju.

Šta sa decom? Najzapetljajnije pitanje

Pitanje prezimena dece često bude presudno za mnoge parove. Tradicionalno, deca dobijaju očevo prezime. Međutim, šta ako majka zadrži svoje? Da li to stvara problem? Po Zakonu o porodičnim odnosima, deca mogu dobiti prezime jednog ili oba roditelja. U praksi, međutim, mnoge majke koje pokušavaju da detetu daju oba prezimena nailaze na otpor u opštinama. "Ministarstvo mi je dalo odgovor da ne može, samo ili jedno ili drugo, osim ako sud ne presudi da ima oba u slučaju neslaganja roditelja", žali se jedna majka, iako drugi navode da poznaju porodice gde deca imaju oba prezimena.

Ova nedoslednost u sprovodenju zakona jedan je od najboljih primera kako tradicija i birokratija mogu biti jači od pisanog prava. Za one kojima je bitno da deca nose i njihovo prezime, savet je da se unapred dobro informišu, eventualno angažuju advokat i budu uporne. Činjenica da se o ovome uopšte mora "boriti" govori mnogo o društvenim normama.

Odnos u paru: Poštovanje kao ključ

Odluka o prezimenu nije samo ženina. Ona se tiče i muža, a idealno je rezultat otvorenog dijaloga i uzajamnog poštovanja. Nažalost, česti su slučajevi gde muškarac insistira na uzimanju svog prezimena, videći to kao test ljubavi ili pokazatelj ženine predanosti. "Ako misliš da je to dokaz ljubavi, onda si jako u krivu", odgovara jedna od forumski diskutantkinja.

Istovremeno, neki muškarci su potpuno ravnodušni ili pak podržavaju ženin izbor. Postoje čak i primer gde je muškarac uzeo ženino prezime, bilo iz praktičnih razloga (njeno je jednostavnije), bilo iz emotivnih (želeo je da se svi, uključujući i njeno dete iz prethodnog braka, isto prezivaju).

Kako jedna sagovornica lepo sumira: "Poštovanje se iskazuje tako što poštuješ emotivne razloge žene da zadrži prezime." Apsolutno kĺjučno je da se odluka donese bez pritisaka i ultimatuma, jer ako postoje problemi oko ovako lične stvari na početku zajedničkog života, to može biti indikator dubljih neslaganja u vrednostima.

Društveni pritisak i "šta će narod reći"

Balkanski mentalitet često nameće jak pritisak da se sledi tradicija. Aplauz na svadbi kada mlada izjavi da uzima muževo prezime, ili, pak, zagušljiva tišina ako kaže da ga ne uzima, samo su površinski simptomi tog pritiska. "Nije prava Simićka", komentarisala je nečija tetka kada je mlada dodala, a ne zamenila prezime. Takvi komentari mogu biti izuzetno neprijatni i stvarati nepotrebnu tenziju.

Borba protiv ovakvog razmišljanja je dugotrajna i teška. Svaka žena koja donese odluku suprotno očekivanjima svojim primerom doprinosi polakoj promeni. Kao što jedna od sagovornica ističe: "Ako bi više žena bilo sa raznim varijacijama prezimena, administracija bi se prilagodila tome, odnosno mentalitet ljudi bi se promenio."

Kako doneti pravu odluku za sebe?

Na kraju, odluka je lična i duboko individualna. Evo nekoliko pitanja koja možete sebi postaviti:

1. Šta vam više odgovara emotivno? Da li vam je prezime deo vas, ili vam je važnije simbolično jedinstvo porodice? Da li vam je bitno da deca imaju isto prezime kao i vi?
2. Šta je praktičnije u vašoj situaciji? Imate li mnogo dokumenata (diplome, sertifikate, ugovore) na svoje ime? Koliko vremena i energije ste spremni da uložite u promenu dokumentacije? Da li često putujete u inostranstvo?
3. Kakav je stav vašeg partnera? Da li se dogovarate uz poštovanje, ili postoji pritisak? Da li je njegov stav pokazatelj šireg sklopa vrednosti?
4. Koliko vas brine tuđe mišljenje? Da li ste spremni da se suočite sa eventualnim čudenjem ili komentarima porodice i okoline?

Najvažnija poruka koja proizilazi iz bezbroj iskustava je ova: ne postoji ispravan ili pogrešan izbor. Postoji samo izbor koji je ispravan za vas i vašu vezu. Bilo da odlučite da zadržite svoje prezime, uzmete suprugovo, dodate ga ili čak zamolite supruga da uzme vaše - to je vaše pravo i vaša odluka. Kao što jedna mudra učesnica rasprave kaže: "Ma važno da se volimo i poštujemo u braku. Par slova gore-dole neće nikome ni poboljšati ni pogoršati život sigurno. Sve je stvar dobre volje."

Neka vaša odluka bude doneta iz ljubavi, poštovanja prema sebi i partneru, i realne procene okolnosti - a ne iz straha od birokratije ili društvene osude. Na kraju krajeva, najvažnije je ono što se krije iza prezimena: srećan i zdrav brak.